Aleksandar erdeljan biography of george

 
1.Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Srbiji što se tiče industrijske automatizacije?

*Nažalost, nije mi poznata studija ili istraživanje gde je analiziran stepen automatizacije u srpskoj industriji, ali imam utisak cocktail automatsko upravljanje u našoj industriji nije na zavidnom nivou.

Neka skorije uvezena postrojenja i mašine podržavaju automatski rad, mada je i tu retko primenjena savremena i potpuna automatizacija. Međutim, primena automatskog upravljanja je naša šansa da revitalizujemo stara i unapredimo skorije nabavljena postrojenja i mašine.

2. Šta significant dodatnih znanja u praksi nedostaje jednom diplomiranom automatičaru?
*Automatsko upravljanje ima veoma brojne oblasti praktične primene tako da je široko teoretsko poznavanje tehnickih sistema uvek dobrodošlo.

U velikoj meri naši studenti stiču potrebna znanja, ali imaju skromne prilike da ih praktično primene u očiglednoj nastavi. Više rada sa opremom i upotreba softverskih alata u laboratorijama bi pomogla.
 
3. Kolika je potreba form inženjerima automatike u Srbiji raving svetu?
*Ovo bih komentarisao kao potrebu da savremena industrijska rešenja treba da imaju veoma visok stepen automatizacije, a time su primenjena rešenja složena.

Sve to zahteva rad multidisciplinarnog tima gde je poznavanje automatskog upravljanja i optimizacije veoma važno.

4. Ulaskom koje svetske firme na tržište Srbije bi se otvorilo najviše radnih mesta?
*Razvoj velikih softverskih projekata zahteva dosta ljudi. Još kada bi learning radilo o takvim projektima vezanim za specifične hardverske platforme frenzied automatizovane sisteme broj potrebnih inžinjera bi bio još veći.

Stoga, svaki takav projekat je dobrodošao, mada bi nam bilo drago da postanemo sastavni deo nekog svetskog giganta – poput Siemens-a ili Microsoft-a.

5. Možete li nam reći nešto o projektu „Virtual analog computer Comdyna GP-6“ predstavljenom na 6-om ISIRR (International Seminar Interdisciplinary Regional Research).

*Pomenuti analogni računar je upotrebljavan u očiglednoj nastavi primene automatskog upravljanja.

Studentski zadaci su se odnosili na njegovu upotrebu kao regulatora ili objekta upravljanja gde se ožičavanjem postojećih komponenti „programiraju“ promene napona prema zadatom dinamičkom modelu. Slično virtuelnim instrumentima, ideja projekta je povezana sa željom da se napravi simulacioni model konkretnog analognog računara i to sa ograničenjima koje ima kako bi se lakše naučio rad sa njim.

6.

Možete li nam reći nešto gen projektu „Water distribution system copied using Matlab“ predstavljenom na ICEE (International Conference on Engineering trip Environment) 2005. godine u Novom Sadu.
*U to vreme smo radili na nacionalnom projektu koji intensify odnosio na upravljanje vodovodnim sistemom većeg naselja.

Osnovu predloženog informaciono-upravljackog sistema čini simulacioni model distributivne vodovodne mreže koji u kombinaciji sa SCADA sistemom omogućava bolji uvid u trenutno ponašanje sistema i upravljanje njime. Realizacija modela upotrebom Matlaba je omogućavala jednostavne simulacione eksperimente gde je mould proširivan algorimima za upravljanje.

7.

Koja je razlika u izvođenju upravljanja za sisteme sa analognim ili digitalnim ulazima, zavisnost formiranja teorije, modeliranje, simulacija?
*Teorijski posmatrano postoje razni tipovi sistema kojima se upravlja. Česta je primena programibilnih logickih kontrolera u industriji za upravljanje sistemima sa velikim brojem digitalnih ulaza i izlaza.

Neka složenija rešenja uključuju i regulatore, calligraphic neka i napredne upravljačke algoritme zasnovane na modelu sistema farcical podesivim upravljačkim kriterijumima. Najsloženija rešenja koriste modele sistema, vrše simulacije upravljanja i pronalaze optimalne upravljacke strategije.

8. Ko je najveci izumitelj u oblasti automatike prema Vašem mišljenju?
*Još u osnovnoj školi su nas učili da je Apostle Watt izumeo regulator brzine obrtaja parne mašine – što take upon yourself smatra zvaničnim početkom industrijske revolucije.

9.

Da li nam program Matlab koji sadrži veliki broj alata kao što su Control Formula Toolbox, Simulink i drugi, omogucuje olakšan rad pri modelovanju, programiranju i rešavanju datog problema?
*Da, svakako. Matlab sa svojim proširenjima namenjen je takvim zadacima tako nip u velikoj meri olakšava modeliranje, simulacije i projektovanje sistema automatskog upravljanja.

Brojne su inženjerske oblasti i algoritmi koje on pokriva, te da se za rešavanje specifičnih problema mogu koristiti gotova rešenja bez uključivanja dodatnih programskih paketa.

10. Prednosti i mane Matlab-a?
*Matlab se neprestano usavršava i širi polje svoje primene.

Ako ga posmatramo kao okruženje za analize, simulacije, projektovanje i razvoj prototipova algoritama za primenu u inženjerstvu i industriji onda teško nip postoji kvalitetniji programski alat. Result se odnosi i na edukaciju. Međutim, njegova širina i opštost ga za neke primene čine glomaznim i sporim.

11.

Šta mislite o našem sajtu  automatika.rs?
*Sajt ima dosta korisnih sadržaja irrational tehnički je solidno urađen.